НАРОДНИ МУЗЕЈ... НЕМАРНОСТ или ЗАТИРАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ

“…у понечем она држава „била боље организована” и „функционисала боље него ова”.

Песнику „напросто боде очи једно суморно поређење. Ми смо у тој држави, у Народном музеју у Београду, могли да гледамо

поставке из фондова Прада, мајсторе светског сликарства

из збирке Арманда Хамера, Тернерове аквареле из Британског му-

зеја у Лондону, холандско сликарство из 18. и француско сликарство

из 19. и 20. века из збирке Народне галерије у Прагу, старе мајсто-

ре из збирке Дрездена, преколумбовску уметност Перуа, из перуан-

ских института и музеја, 7.000 година културе и уметности на Еуфра-

ту и Тигру, из Генералног директората антиквитета у Багдаду, злато

Скита из музеја Совјетског Савеза, и Трачко благо из музеја Бугар-

ске, средњовековну уметност Грузије, из музеја у Тбилисију, уметност

Астека, и изложбу Лице Мексика, из Национално-антрополошког му-

зеја Мексика, и благо из трезора московског Кремља... Ту је био, бу-

квално, цео свет. Сад је то пустиња.

Истовремено, слике и скулптуре из фондова Народног музеја ишле су свуда по свету. А сада чаме по депоима.

Данас је тај музеј више од десет година затворен, због ре-

конструкције, која је одавно требало да буде завршена, а за коју се

још увек не зна кад ће да почне...

 Сличну судбину доживљава и Музеј савремене уметности на Ушћу... 

Пропале су највеће издавачке куће:

Нолит, Просвета, БИГЗ, Рад, угашени су најгледанији и најутицајнији

књижевни часописи...”

Кад је већ о часописима реч, можемо овом по-

литичком и културном Симовићевом ламенту из октобра 2012. дода-

ти и две-три његове реченице казане само месец дана раније: „Књи-

жевни часописи су имали и читаоце, и моћ, и утицај. Доста је било,

на пример, да Мића Данојлић или Драган Колунџија објаве у Делу

циклус песама па да преко ноћи постану књижевно име. Данас мо-

жете да објавите и двадесет књига па да за вас и ваше књиге не зна нико.“

 …наша новија историја се „савршено уклапа у троугао” који затварају Шекспирова крвава трагедија Магбет, Жаријева гротеска Краљ Иби и гангстерска

филмска прича Бони и Клајд.”

Љубомир Симовић