СТОЈАН БОГДАНОВИЋ о тексту књижевног велемајстора
Јосифа Бродског „КАКО ЧИТАТИ КЊИГУ“
Ако волите да видите како неко из наше лиге разбијa
светску величину, прочитајте наведени текст објављен у новом броју књижевног
часописа „Савременик“ број 231-3/2015. Стојан Богдановић је ставио под сумњу и
оповргао неке ставове Бродског који су „промашивали тему“ или су већ познати
као аксиоми, а само су општеусвојене претпоставке.
Може се приговорити Стојану
Богдановићу да говор Бродског на отварању сајма књига разматра као студиозан
есеј. Бродски је, живећи у САД, добро знао шта је то маркетинг и неки ставови
тог говора написано су тако да привуку пажњу новинара и да њему и сајму
обезбеде више простора и помињања у новинама. Најзад, сумњам да је Бродски
изашао на говорницу и у сајамској вреви почео са „Како читати књигу“. Он је прве
реченице текста исписао тако да привуче пажњу и утиша буку. Наслов је касније додао и подупро га поднасловом
који ће сваког новинара натерати да тај
текст тражи: „Уз питање о топ-темама и односу проза/поезија“.
Дакле, Бродски је извео неколико
финти и дриблинга да заинтересује медије и забави публику, а Богдановић је
зграбио лопту и забио неколико првокласних голова.
И ту је у праву јер новинари
и сајмови су пролазни, а голови, односно текст, они трају. То светском књижевном велемајстору Јосифу Бродским ништа не смета, читаоце
може да забави, а нека битна питања која је навео Бродски, а потврдио
Богдановић, остају у аманет нама читаоцима и књижевности. Зато ћу ја и убудуће
навијати за Богдановића, мада знам да је Бродски бољи и да може да изгуби само
у некој ревијалној утакмици где није важан резултат већ заинтересованост
читалаца.
Најзад и текст Богдановића, и овај мој текст, то потврђују. Да је
Бродски прочитао неки смирен и раван „професорски“ текст без провокација,
новинари не би били навучени да га објаве, а и оба ова накнадна текста не би
постојала,
Ево неколико блиставих акција Богдановића које
су му донеле победу у овој текми. У понекој од њих је парафразирао Бродског али
то ништа не смета јер, рекао сам већ, само голови и текст трају:
1. гол: „Треба много читати да бисте знали како НЕ ТРЕБА писати“ јер досег
вашег зрна не зависи само од његове лепоте, тежине и ваше амбиције, „већ и од
топа“.
2. „Могло би се рећи да је мера
добре прозе количина поезије коју та проза садржи“ уз мој коментар да се тиме
не форсира поетска проза већ сва проза која има изоштреност, сажетост,
хармоничност и складност које су карактеристике добре поезије.
3. „Укус (у књижевности) је везан за
сазнајне функције као што су учење и памћење“... „Он се развија и није стечен
рођењем као остали укуси“. Својевремено
сам покушао да израчунам колико књига прочитају просечан читалац, писац и
књижевни критичар. Заборавио сам бројке али памтим да је однос био 1 : 2 : 7. Више пута сам се
суочио са чињеницом да за своје „откриће“ у разрешењу фабуле, или мотива, из
приказа књиге сазнам да сам поновио новину неког писца. Међутим такав гол могу
да примим само од КК, за читаоце то је нова финта и мој леп погодак право у
мрежу...
4. Најбоље је када се стилске
фигуре, „зачини и појачивачи укуса“ „излију одједанпут, из једног комада, као
када се лије цар-звоно“.
5. Писац „мора омогућити и просечном
читаоцу да се њихова мишљења у једном моменту поклопе“...
Е, то је тренутак када се и ја, као
просечни читалац, дижем са клупе за резерве и улазим у игру. У почетку додајем
лопте Бродском, а потом, све чешће, набацујем центаршутеве Богдановићу.
Како
читати књигу?
„Са размишљањем“, саветује
Конфучије.
Пратите оно због чега сте књигу
одабрали, шта вам она открива:
- Да сазнате нешто ново о свету,
животу, људима..
- Да откријете скривене тајне тема
које вас интересују,
- Да препознате себе и своје ближње,
- Да проверите нове могућности
стварања књижевног дела које се отварају пред вама,
- Кад прочитате књигу, прочитајте и
маркетиншке најаве те књиге и сазнаћете шта све она може и треба да садржи, а
најчешће – нема.
Шта
саветује Бродски?
1. гол: Читамо да „нешто спознамо.
Отуд потреба за сажетошћу, језгровитошћу, компактношћу дела“ које човека усред
разноврсности „доводи до најоштријег
фокуса“.
2. Не верујте књижевним критичарима
и рецензентима, њихови „компаси“ „произвољно шетају“, Ослоните се на „савет
друга или на некакав цитат или текст који вам прионе за душу“.
3. Не читајте књиге пуне клишеа јер
„супротстављање клишеу и одваја уметност од живота“. Проверите да ли аутор „има
шта да дода уз истину о нашем постојању“ и да ли „његов језик поседује
независну енергију или раскош“.
4. Да развијете „добар укус у
књижевности – мора се читати поезија!“ Она је „највиша форма људског
изражавања“, „ најсажетији и најкондензованији начин преношења људског
искуства“ и нуди „највише могуће стандарде за било коју лингвистичку
активност“. „Поезија учи прозу... вредности сваке речи... лакоћи исказивања
душевних стања, алтернативама линијске композиције, умећу истицања очевидности,
подвлачењу детаља, техници антиклимакса и... развија тежњу ка метафизици која
уметничка дела разликује од обичног лепог писања“. При крају говора Бродски исписује
имена најбољих песника у прошлом веку за десетак светских језика.
Како
изабрати књигу за читање?
Бродски каже да ћете „већ код трећег
стиха“ знати каква је књига јер „поезија се испољава брзо и квалитет језика у
њој се да осетити тренутно“.
За прозу је мој искуствени савет
сличан – прочитајте прве странице и по страну-две ту и тамо. Прича се да је
Васко Попа, као уредник изванредне библиотеке „Метаморфозе“ у „Нолиту“,
рукописе читао до тридесете странице и одлучивао – ово је за штампу и даље
читање, а ово за враћање ојађеном писцу.
Па ако Стојан Богдановић може да се
спори са светским књижевним велемајстором Јосифом Бродским, а
повремено и ја, и ви можете да десетак минута будете Бродски или Васко Попа и
да прочитате прве странице/стихове и још понеке ту и тамо и да наставите читање
„са размишљањем“ или да књигу вратите на
полицу, тезгу или предате библиотекару за неког другог читаоца.
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар