Чарлс Буковски, Čarls Bukovski, Charles
Bukowski - pesme I (1947-1984) -priredio Flavio Rigonat
Poklonici
proze poznatog američkog pisca Čarlsa Bukovskog biće zateceni spoznajom da je
njihov omiljeni romanopisac zapravo rodjeni pesnik. Pisanje pesama bilo je za
Bukovskog najspontaniji umetnicki cin.
Samo tokom sedamdesetih, kada je napisao cetiri romana -
POSTA, FAKTOTUM, ZENE, BLUDNI
SIN, i stotinak kratkih prica, OBJAVIO JE PREKO 500 PESAMA, a do kraja zivota napisace ih na hiljade.
Prvi deo izbora iz njegovog obimnog poetskog opusa potice iz dvadesetak knjiga nastalih izmedju 1947 i 1984 godine.
S lakocom, surovo ali poeticno, iskrenost nasrce iz svake pesme: ‚‚Jednom sam snimio kako citam moje pesme lavu u zooloskom vrtu - stvarno je zaurlao, kao da ga boli. Svi pesnici pustaju taj snimak i smeju se kad se napiju... (Čarls Bukovski: Glasovi)
FUSNOTA O
STVARANJA MASA
neki ljudi su mladi i ništa
više a
a neki ljudi stari i ništa
više
a neki ljudi ni stari ni mladi
i samo to.
i da muve nose
odeću
i sve zgrade izgore u
znatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh
striptizete
i sve atomske bombe
zaplaču,
neki bi ljudi bili mladi i ništa
više a
neki ljudi stari i ništa
više
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.
ono nekoliko drukčijih
dovoljno brzo uklanja
policija, ili njihove majke,
njihova braća, ostali; i
oni sami.
sve sto ostaje ono je sto
vidiš.
teško je.
neki ljudi su mladi i ništa
više a
a neki ljudi stari i ništa
više
a neki ljudi ni stari ni mladi
i samo to.
i da muve nose
odeću
i sve zgrade izgore u
znatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh
striptizete
i sve atomske bombe
zaplaču,
neki bi ljudi bili mladi i ništa
više a
neki ljudi stari i ništa
više
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.
ono nekoliko drukčijih
dovoljno brzo uklanja
policija, ili njihove majke,
njihova braća, ostali; i
oni sami.
sve sto ostaje ono je sto
vidiš.
teško je.
LITERARNA
DISKUSIJA
Markov tvrdi kako pokušavam
da mu probodem dušu
ali radije bih njegovu ženu.
dižem noge na sto
a on kaže:
ne smeta mi što stavljaš
noge na sto
ali klimav je
samo što se ne raspadne.
ostavljam noge na stolu
ali radije bih njegovu ženu.
više bih voleo, kaže Markov,
da zabavljam rovokopača
ili prodavca novina
jer oni su dovoljno obzirni
da pripaze na pristojnost
i pored toga što ne razlikuju
Remboa od otrova za pacove.
moja prazna limenka piva
kotrlja se po podu.
to što moram da umrem
uopšte me ne muči,
kaže Markov,
moja uloga u igri
je da živim
kako najbolje umem.
grabim njegovu ženu u prolazu,
njeno dupe uz moj trbuh,
ima fina kolena i sise
i ljubim je.
starost nije tako loša, kaže on,
ima spokojstva u tome,
ali ima i jedna caka:
moraš razlučiti spokojstvo od mrtvila;
nikad ne gledaj mladost kao inferiornu
zato što si star,
niti je mudrost u iskustvu.
čovek može biti matora budala -
mnogo je takvih - ili mlad
i mudar - što je ređi slučaj. to...
ućuti više, zavapio sam,
ko boga te molim!
ustao je, uzeo svoj štap i
izašao.
povredio si ga, rekla je,
on misli da si veliki pesnik.
suviše je ušminkan za mene, rekao sam,
suviše je bistar.
izvadio sam njenu sisu.
kakva čudovisna
prekrasna
stvar.
Markov tvrdi kako pokušavam
da mu probodem dušu
ali radije bih njegovu ženu.
dižem noge na sto
a on kaže:
ne smeta mi što stavljaš
noge na sto
ali klimav je
samo što se ne raspadne.
ostavljam noge na stolu
ali radije bih njegovu ženu.
više bih voleo, kaže Markov,
da zabavljam rovokopača
ili prodavca novina
jer oni su dovoljno obzirni
da pripaze na pristojnost
i pored toga što ne razlikuju
Remboa od otrova za pacove.
moja prazna limenka piva
kotrlja se po podu.
to što moram da umrem
uopšte me ne muči,
kaže Markov,
moja uloga u igri
je da živim
kako najbolje umem.
grabim njegovu ženu u prolazu,
njeno dupe uz moj trbuh,
ima fina kolena i sise
i ljubim je.
starost nije tako loša, kaže on,
ima spokojstva u tome,
ali ima i jedna caka:
moraš razlučiti spokojstvo od mrtvila;
nikad ne gledaj mladost kao inferiornu
zato što si star,
niti je mudrost u iskustvu.
čovek može biti matora budala -
mnogo je takvih - ili mlad
i mudar - što je ređi slučaj. to...
ućuti više, zavapio sam,
ko boga te molim!
ustao je, uzeo svoj štap i
izašao.
povredio si ga, rekla je,
on misli da si veliki pesnik.
suviše je ušminkan za mene, rekao sam,
suviše je bistar.
izvadio sam njenu sisu.
kakva čudovisna
prekrasna
stvar.
SVE
mrtvima ne treba
aspirin ili
žalost,
pretpostavljam.
ali možda mi treba
kiša.
ne trebaju im cipele
već mesto za
hodanje.
ne cigarete,
govore nam,
već mesto da
izgore
ili su prostor i mesto za
letenje
možda isto.
mrtvi ne trebaju
mene
niti me trebaju
živi.
ali mrtvi možda trebaju
jedni
druge.
u stvari,
mrtvima možda treba
sve što i nama
treba
a treba nam tako puno,
kad bismo samo znali
šta je to.
to je
verovatno
sve
i svi ćemo
verovatno umreti
pokušavajći da
dođemo do
toga
ili umreti
zato što
nismo došli do
toga.
nadam se
shvatićete da sam
kada umrem
dobio
najviše
moguće.
mrtvima ne treba
aspirin ili
žalost,
pretpostavljam.
ali možda mi treba
kiša.
ne trebaju im cipele
već mesto za
hodanje.
ne cigarete,
govore nam,
već mesto da
izgore
ili su prostor i mesto za
letenje
možda isto.
mrtvi ne trebaju
mene
niti me trebaju
živi.
ali mrtvi možda trebaju
jedni
druge.
u stvari,
mrtvima možda treba
sve što i nama
treba
a treba nam tako puno,
kad bismo samo znali
šta je to.
to je
verovatno
sve
i svi ćemo
verovatno umreti
pokušavajći da
dođemo do
toga
ili umreti
zato što
nismo došli do
toga.
nadam se
shvatićete da sam
kada umrem
dobio
najviše
moguće.
DOK VETAR DUVA
dok vetar ponovo duva s mora
i zemlja je ukaljana razvratom i neredom
oprezno rukuj sabljom izbora,
upamti
ono što je možda bilo plemenito
pre pet stoleća
ili pre samo 20 godini
sada je
sve češće
zaludan posao.
tvoj život samo se jednom živi
istorija uvek ponovo
pravi budale od ljudi.
budi na oprezu, dakle,
od svakog naizgled plemenitog
čina
ideala
ili akcije,
bilo za ovu zemlju ili ljubav ili
Umetnost,
neka ne te povuče trenutak
ili lepota ili politika
što uvene kao odrezani cvet;
ljubav, da, ali ne kao bračna uvertira
i čuvaj se loše hrane i preteranog rada;
daj sebi vremena; i pij koliko ti je potrebno
da održiš kontinuitet,
jer piće je oblik življenja
u kome se učesnik vraća po novu šansu
za život; osim toga
živi što više sam;
imaj decu ako se to desi
ali potrudi se da nemaš ništa s podizanjem
dece; ne uključuj se u sitne prepirke
ruke i glasa
osim ako tvoj dušmanin traži život tvoga tela
ili život tvoje duše; tada ubij,
ako moraš; i
kad dođe vreme da umreš
ne budi sebičan -
shvati to kao besplatno putovanje -
pođi bez ikakve mrlje srama ili promašenosti
ne žali ni za čim
dok vetar duva s mora
i vreme teče dalje
zapljuskujući tvoje kosti blaženim mirom.
dok vetar ponovo duva s mora
i zemlja je ukaljana razvratom i neredom
oprezno rukuj sabljom izbora,
upamti
ono što je možda bilo plemenito
pre pet stoleća
ili pre samo 20 godini
sada je
sve češće
zaludan posao.
tvoj život samo se jednom živi
istorija uvek ponovo
pravi budale od ljudi.
budi na oprezu, dakle,
od svakog naizgled plemenitog
čina
ideala
ili akcije,
bilo za ovu zemlju ili ljubav ili
Umetnost,
neka ne te povuče trenutak
ili lepota ili politika
što uvene kao odrezani cvet;
ljubav, da, ali ne kao bračna uvertira
i čuvaj se loše hrane i preteranog rada;
daj sebi vremena; i pij koliko ti je potrebno
da održiš kontinuitet,
jer piće je oblik življenja
u kome se učesnik vraća po novu šansu
za život; osim toga
živi što više sam;
imaj decu ako se to desi
ali potrudi se da nemaš ništa s podizanjem
dece; ne uključuj se u sitne prepirke
ruke i glasa
osim ako tvoj dušmanin traži život tvoga tela
ili život tvoje duše; tada ubij,
ako moraš; i
kad dođe vreme da umreš
ne budi sebičan -
shvati to kao besplatno putovanje -
pođi bez ikakve mrlje srama ili promašenosti
ne žali ni za čim
dok vetar duva s mora
i vreme teče dalje
zapljuskujući tvoje kosti blaženim mirom.
PRIJATELJSKI SAVET MNOGIM MLADIM LJUDIMA
Idi na
Jaši kamilu.
Čitaj bibliju.
Oboj cipele u plavo.
Pusti bradu.
Obiđi svet u papirnoj barki
Pretplati se na Saturday Еvening Post.
Žvaći samo levom stranom vilice.
Oženi se jednonogom ženom i brij se
pravim brijačem
Ureži svoje ime na njenu ruku.
Peri zube benzinom.
Spavaj ceo dan a noću se veri po drveću.
Budi monah i pij rakiji i pivo.
Drži glavu pod vodom i sviraj violinu.
Igraj trbušnjak pod ružičastim svećama.
Ubij svoga psa.
Kandiduj se za gradonačelnika.
Živi u buretu.
Razbij sebi glavu tomahavkom.
Sadi lale na kiši.
Ali nemoj da pišeš poeziju.
MILIONERI
vi
bez lica
bez ikakvog lica
što se smejete ničemu -
samo da vam kažem
pio sam u sobama za bednike
s imbelnim pijancima
čiji je razlog bio jači
u čijim je očima još bilo svetlosti
čiji su glasovi očuvali neku osećajnost,
i kad bi svanulo
bilo nam je loše, ali nismo bili bolesni,
bili smo dekintirani, ali nismo bili prevareni,
legali smo na naše postelje i dizali se
u kasna popodneva
kao milioneri.
DAJ MU GA
ignoriši sve moguće šeme i mogućnosti -
ignoriši Betovena, pauka, prokletstvo Fausta -
daj mu ga samo, daj mu ga:
kuća auto trbuh pun pasulja
plati porez
jebi
a ako ne možeš da jebeš
ti ga samo trpaj.
pravi pare, ali nemoj previše da
rmbaš - plati nekog drugog da to
obavi - i nemoj
previše da pušiš, ali dovoljno pij da se
opustiš, i
kloni se ulice
pošteno briši dupe
nemoj da žališ toalet-papir
nepristojno je da drugi saznaju da si
kenjao ili
da to nanjuše
ako ne pripaziš.
vi
bez lica
bez ikakvog lica
što se smejete ničemu -
samo da vam kažem
pio sam u sobama za bednike
s imbelnim pijancima
čiji je razlog bio jači
u čijim je očima još bilo svetlosti
čiji su glasovi očuvali neku osećajnost,
i kad bi svanulo
bilo nam je loše, ali nismo bili bolesni,
bili smo dekintirani, ali nismo bili prevareni,
legali smo na naše postelje i dizali se
u kasna popodneva
kao milioneri.
DAJ MU GA
ignoriši sve moguće šeme i mogućnosti -
ignoriši Betovena, pauka, prokletstvo Fausta -
daj mu ga samo, daj mu ga:
kuća auto trbuh pun pasulja
plati porez
jebi
a ako ne možeš da jebeš
ti ga samo trpaj.
pravi pare, ali nemoj previše da
rmbaš - plati nekog drugog da to
obavi - i nemoj
previše da pušiš, ali dovoljno pij da se
opustiš, i
kloni se ulice
pošteno briši dupe
nemoj da žališ toalet-papir
nepristojno je da drugi saznaju da si
kenjao ili
da to nanjuše
ako ne pripaziš.
TAKO TO IDE IDE IDE
"Sve tvoje pisanje o bolu i patnji je obično foliranje"
samo zato što sam ti rekao da me od rok-muzike
boli glava
samo zato što smo spavali i probudili se i
jeli zajedno
samo što smo bili u kolima i na hipodromu
zajedno
u parkovima u kadama u sobama
zajedno
samo zato što sme videli istog labuda i istog
kera u isto vreme
samo zato što smo videli kako isti vetar njiše
istu zavesu
odjednom si postala književni kritičar
samo zato što si vajala moju glavu
i čitaja moje knjige
i pričala mi o svojim ljubavima i flertovima i
putovanjima
samo zato što znam ime tvoje kćeri
i što sam ti zamenio izduvanu gumu
odjednom si postala književni kritičar
samo zato što su tri tvoje pesme objavljene
samo zato što pišeš roman o svom ludilu
samo zato što ljuljaš dupetom i imaš
dugu smeđu kosu
odjednom si postala književni kritičar
samo zato što sam te jebao 144 puta
odjednom si postala književni kritičar
dobro onda, reci mi,
među svim tim piscima... čije je bol stvaran?
šta? da, mogao sam da
pogodim - tvoj bol je
stvaran. zato, u najboljoj nameri za sve nas
mahni zbogom živima koji su izgubili snagu za
plakanje, i
dok bele dame u ružičastim sobama kače
plave i zelene minđuše
mahni zbogom meni.
RADNICI
neprekidno se smeju
čak i kad
padne greda
i uništi lice
ili unakazi telo
oni se i dalje
smeju,
kada boja oka
postane zastrašujuće bleda
zbog nedovoljnje
svetlosti
smeju se;
izborani i imbecilni
iako još mladi
sprdaju se s tim -
čovek koji
kao da mu je 60
kaže da ima 32 i
onda se oni smeju
svi se smeju;
ponekad ih puste
napolje na vazduh
ali okovani su da se vrate
lancima koje
i da mogu
ne bi raskinuli;
čak i napolju, među
slobodnim ljudima
i dalje se smeju,
idu naokolo
glupavo se
teturajaći
kao da su izgubili
osečaj za ravnotežu;
napolju
žvaču malo hleba,
prepiru se, spavaju, broje
sitninu,
pilje u sat
i vraćaju se;
ponekad,
u kritičnim trenucima
postaju čak i ozbiljni -
govore o Napolju,
o tome kako
mora da je grozno
biti zatvoren Napolju
zauvek,
da te nikad ne puste
natrag;
toplo je dok rade
i pomalo se
znoje,
ali oni naporno i dobro
rade, taka naporno
rade
da nervi pucaju
što izaziva drhtanje,
ali često ih
hvale oni
koji su se uzdigli
na njima
kao zvezde,
i sada zvezde
posmatraju
neke koji pokušavaju da
uspore ritam ili
nisi zainteresovani
ili izmišljaju
bolest
samo da bi došli do
predaha
(predah se mora
zaradiit
da bi prikupili snagu
za neki bolji posao).
ponekad neko umre
ili poludi
i onda iz onog sveta
Napolju
ulazi novi
i daje mu se
šansa.
bio sam tamo
godinama;
u početku,
rad mi se činio
monoton, čak
besmislen
ali sada vidim
da radnici
bez lica
uopšte nisu
ružni, i te
glave bez očiju -
sada znam da te oči
vide
i sposobne su da
obave posao.
žene su često najbolje,
spontano se prilagode
i s nekima od njih
vodio sam ljubav u
pauzama; u početku
izgledale su
kao majmunice
ali kasnije
uvideo sam
da su žive i stvarne
kao i ja.
prošle večeri
jedan stari radnik
sed i slep
neupotrebljiv
penzionisan je
za Napolje.
govor! govor!
zahtevali smo.
bio sam
u paklu, rekao je.
smejali smo se,
svih 4000
sačuvao je svoj
humor
do
kraja.
neprekidno se smeju
čak i kad
padne greda
i uništi lice
ili unakazi telo
oni se i dalje
smeju,
kada boja oka
postane zastrašujuće bleda
zbog nedovoljnje
svetlosti
smeju se;
izborani i imbecilni
iako još mladi
sprdaju se s tim -
čovek koji
kao da mu je 60
kaže da ima 32 i
onda se oni smeju
svi se smeju;
ponekad ih puste
napolje na vazduh
ali okovani su da se vrate
lancima koje
i da mogu
ne bi raskinuli;
čak i napolju, među
slobodnim ljudima
i dalje se smeju,
idu naokolo
glupavo se
teturajaći
kao da su izgubili
osečaj za ravnotežu;
napolju
žvaču malo hleba,
prepiru se, spavaju, broje
sitninu,
pilje u sat
i vraćaju se;
ponekad,
u kritičnim trenucima
postaju čak i ozbiljni -
govore o Napolju,
o tome kako
mora da je grozno
biti zatvoren Napolju
zauvek,
da te nikad ne puste
natrag;
toplo je dok rade
i pomalo se
znoje,
ali oni naporno i dobro
rade, taka naporno
rade
da nervi pucaju
što izaziva drhtanje,
ali često ih
hvale oni
koji su se uzdigli
na njima
kao zvezde,
i sada zvezde
posmatraju
neke koji pokušavaju da
uspore ritam ili
nisi zainteresovani
ili izmišljaju
bolest
samo da bi došli do
predaha
(predah se mora
zaradiit
da bi prikupili snagu
za neki bolji posao).
ponekad neko umre
ili poludi
i onda iz onog sveta
Napolju
ulazi novi
i daje mu se
šansa.
bio sam tamo
godinama;
u početku,
rad mi se činio
monoton, čak
besmislen
ali sada vidim
da radnici
bez lica
uopšte nisu
ružni, i te
glave bez očiju -
sada znam da te oči
vide
i sposobne su da
obave posao.
žene su često najbolje,
spontano se prilagode
i s nekima od njih
vodio sam ljubav u
pauzama; u početku
izgledale su
kao majmunice
ali kasnije
uvideo sam
da su žive i stvarne
kao i ja.
prošle večeri
jedan stari radnik
sed i slep
neupotrebljiv
penzionisan je
za Napolje.
govor! govor!
zahtevali smo.
bio sam
u paklu, rekao je.
smejali smo se,
svih 4000
sačuvao je svoj
humor
do
kraja.
NEZGODA SA
SPEINOM
stao sam pod tuš
i ošurio jaja
prošle srede.
upoznao sam tog slikara zvanog Spein,
ne, on je crtač stripova,
i eto, upoznao sam ga na zabavi
i svi su popizdeli na mene
što ne znam ko je
ni čimi se bavi.
prilično zgodan lik
i mislim da je bio ljubomoran što sam
toliko ružan.
rekli su mi njegovo ime
a on je stajao naslonjen na zid
kao pravi lepotan, i ja mu rekao;
ej, Spein, sviđa mi se to ime - Spein.
ali ti mi se ne sviđaš. zašto ne izađeš
u baštu da te malo izdevetam?
to je naljutio domaćicu
pa je prišla i protrljala mu kitu
dok sam ja otišao u klozet
da se izrigam.
ali svi su popizdeli na mene.
Bukovski ne može da piše,
puko je. vidi kako pije.
nikad nije išao na zabave.
sad ide na zabave gde sve popije i
vređa prave talente.
divio sam mu kad je sek`o vene
i pokušao da se ubije
plinom, gledaj ga sad kako je zabalio
na devetnaesetgodišnju devojku,
a svi znaju da mu se
ne diže.
nisam samo ošurio jaja ispod tog tuša
prošle srede - obrnuo sam se da izbegnem vrelu
vodu, pa sam ošurio i
šupak.
stao sam pod tuš
i ošurio jaja
prošle srede.
upoznao sam tog slikara zvanog Spein,
ne, on je crtač stripova,
i eto, upoznao sam ga na zabavi
i svi su popizdeli na mene
što ne znam ko je
ni čimi se bavi.
prilično zgodan lik
i mislim da je bio ljubomoran što sam
toliko ružan.
rekli su mi njegovo ime
a on je stajao naslonjen na zid
kao pravi lepotan, i ja mu rekao;
ej, Spein, sviđa mi se to ime - Spein.
ali ti mi se ne sviđaš. zašto ne izađeš
u baštu da te malo izdevetam?
to je naljutio domaćicu
pa je prišla i protrljala mu kitu
dok sam ja otišao u klozet
da se izrigam.
ali svi su popizdeli na mene.
Bukovski ne može da piše,
puko je. vidi kako pije.
nikad nije išao na zabave.
sad ide na zabave gde sve popije i
vređa prave talente.
divio sam mu kad je sek`o vene
i pokušao da se ubije
plinom, gledaj ga sad kako je zabalio
na devetnaesetgodišnju devojku,
a svi znaju da mu se
ne diže.
nisam samo ošurio jaja ispod tog tuša
prošle srede - obrnuo sam se da izbegnem vrelu
vodu, pa sam ošurio i
šupak.
NEKI LJUDI
neki ljudi nikad ne polude.
ja, ležim ponekad iza kauča
po tri-četiri dana.
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toče vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.
a onda, dižem se s rikom,
s tiradom gneva
kunem njih i ceo svet
dok ih gonim preko
travnjaka.
mnogo mi je bolje,
sedam za tost i jaja,
mumlam neku pesmicu
odjednom dražestan kao ružičasti
uhranenji kit.
neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaiste užasne živote
oni vode.
neki ljudi nikad ne polude.
ja, ležim ponekad iza kauča
po tri-četiri dana.
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toče vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.
a onda, dižem se s rikom,
s tiradom gneva
kunem njih i ceo svet
dok ih gonim preko
travnjaka.
mnogo mi je bolje,
sedam za tost i jaja,
mumlam neku pesmicu
odjednom dražestan kao ružičasti
uhranenji kit.
neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaiste užasne živote
oni vode.
stare sedokose kelnerice
po noćnim kafeima
odustale su,
i dok koračam osvetljenim
pločnikom i gledam u prozore
staračkih domova
vidim da toga više nema
u njima.
gledam ljude po klupama u parku
i vidim po tome kako sede i gledaju
da je iščezlo.
gledam ljude koji voze
i vidim po tome kako
voze svoja kola
da niti vole nitu su
voljeni -
nitu više mare za
seks - sve je zaboravljeno
kao neki stari film.
gledam ljude u robnim kućama i
samoposlugama
dok se kreću između rafova
kupujući stvari
i vidim po tome kako im stoji
odeća i po načinu na koji hodaju i
po izrazu njihovih lica i očiju
da im nije stalo ni do čega
i da nečemu nije stalo
do njih.
vidim na stotine ljudi dnevno
koji su sasvim
odustali.
ako odem na hipodrom
ili na stadion
vidim na hiljade takvih
koji ne osećaju ništa i
ni za koga
i niko ne oseća
za njih.
na sve strane vidim one koji
ne žude ni za čim osim za
hranom, krovom i
odečom, usredsređeni
samo na to,
bez snova.
ne shvatam zašto ovi ljudi ne
iščeznu
ne shvatam zašto ovi ljudi ne
izdahnu
zašto ih oblaci ne usmrte
zašto ih psi
ne usmrte
zašto ih cvetovi i deca
ne usmrte
ne shvatam.
verovatno su već mrtvi
pa ipak ne mogu da se naviknem
na njihovo postojanje
jer toliko ih je
mnogo,
svakog dana,
svake noći,
sve ih je više -
u metrou
u zgradama
u parkovima.
oni ne osećaju užas
što ne vole
ili što
nisu voljeni.
toliko toliko toliko
mojih
bližnjih.
OTKUD JA U
IMENIKU?
muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?
ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.
čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa desetak piva?
možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...
kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.
glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.
ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?
neće vam smetati?
i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.
često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati
a ponekad me čak
posluži i neočivana
sreća.
za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.
naravno, moram i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.
PUT
usmrćeni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih žena
odgajani u mrak
rigamo u zapušene šolje
u bednim sobama punim bubašvaba i miševa
nije čudo što retko pevamo
danju ili u podne ili noću
besmisleni ratovi
besmisleni godine
besmisleni ljubavi
i pitaju nas:
zašto pijete toliko?
eto, izgleda da su dani
stvoreni da
budu straćeni
godine i ljubavi stvorene su da
budu straćene
ne možemo da plačemo, i to pomaže
smejanu
to je kao izbacivanje
snova, ideala,
otrova
ne tražite od nas da pevamo,
smejanje je naša pesma
jer sve je samo užasna šala.
Isus bolje da se smejao na krstu,
to bi okamenilo njegove ubice.
sada ima više ubica nego ikad
i ja pišem pesme za njih.
muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?
ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.
čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa desetak piva?
možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...
kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.
glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.
ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?
neće vam smetati?
i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.
često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati
a ponekad me čak
posluži i neočivana
sreća.
za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.
naravno, moram i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.
PUT
usmrćeni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih žena
odgajani u mrak
rigamo u zapušene šolje
u bednim sobama punim bubašvaba i miševa
nije čudo što retko pevamo
danju ili u podne ili noću
besmisleni ratovi
besmisleni godine
besmisleni ljubavi
i pitaju nas:
zašto pijete toliko?
eto, izgleda da su dani
stvoreni da
budu straćeni
godine i ljubavi stvorene su da
budu straćene
ne možemo da plačemo, i to pomaže
smejanu
to je kao izbacivanje
snova, ideala,
otrova
ne tražite od nas da pevamo,
smejanje je naša pesma
jer sve je samo užasna šala.
Isus bolje da se smejao na krstu,
to bi okamenilo njegove ubice.
sada ima više ubica nego ikad
i ja pišem pesme za njih.
MOLITVA PO LOŠEM VREMENU
Bože, ne znam šta da
radim.
baš je lepo kad su u blizinu.
kako se samo igraju s
jajima
i tako ozbiljno gledaju
kurac
okreću ga
stiskaju
proučavaju svaki njegov delić
dok je njihova duga kosa pada po
tvom stomaku.
nije samo jebanje i pušenje
ono što prodre u tebe i
smekša te, već prilozi,
sve je u prilozima.
noćas pada kiša
i nema nikoga
one su negde drugde
proučavajući stvari
u novim spavaćim sobama
u novom raspoloženju
ili možda u poznatim
spavaćim sobama.
svejedno, noćas pada kiša
pljušti, ne prestaje...
nema neke akcije.
pročitao sam novine
platio račun za plin
struju
telefon.
kiša i dalje pada.
one smekšaju čoveka
i onda ga ostave da se kuva
u sopstvenu sosu.
potrebna mi je staromodna kurva
pred vratima noćas
koja zatvara zeleni kišobran,
kapljice pod mesečinom na njenoj
torbici, dok govori "jebiga, čoveče,
zar nemaš neku bolju muziku
od te na tvom radiju?
i pusti malo grejanje..."
uvek je tako kad je čovek otekao
od ljubavi i svega ostalog
samo pada kiša
pljušti
ne prestaje
dobra za drveće i
travu za vazduh...
dobra za sve što
živi samo.
sve bih dao
za žensku ruku na meni
noćas.
one smekšavaju čoveka i
onda ostave
da sluša padanje kiše.
EFEKAT PORAZA
nikud ne idi bez notesa, kaže
i ne pij previše, piće otupljuje
senzibilnost,
ne propuštaj čitanja poezije,
uoči pauze pri disanju,
a kad ti čitaš
uvek ublaži
umanji značaj, gomila je pametnija
nego što bi čovek pomislio,
a kad nešto pišeš
ne šalji odmah,
odloži na dve nedelje u fioku,
zatim izvadi i pogledaj
i ispravljaj, ispravljaj,
sabij redove kao klinove što drže nosače
mosta od pet milja,
i drži notes kraj kreveta,
javiće ti se misli iščeznuti i propasti
ako ih ne zapišeš.
i nemoj da piješ, svaka budala može
da pije, mi smo ljudi koji pišu.
za tipa koji nikad nije umeo da piše
bio je manje-više kao i
ostali: zaista je umeo da kenja
o tome.
KAO
kad ih
upoznaš oči su im
pune razumevanja
sve pršti od smeha.
a onda Isuse, vreme otkucava i
sve to popušta.
one počinju da ZAHTEVAJU.
to što traže
suprotno je bilo čemu
što jesi ili bi mogao da budeš.
čudna je
pomisao da nikad nisu
pročitale ništa od onoga što si napisao,
baš ništa,
ili još gore, ako i jesu,
došle da te SPASU.
što uglavnom znači
načiniti te da budeš
kao svi ostali. u međuvremenu su te
iscedile kao limun i čvrsto te sapele
u milion mreža, a
pošto nisi bezosećajan
ne možeš da ne pamtiš ono
što je bilo dobro ili ono što
se bar činilo kao dobro.
ponovo se nađeš
sam u svojoj sobi
držiš se za
utrobu i govoriš;
e, jebi ga.
ne, zar opet.
trebalo je znati.
možda smo želeli sreću
sećerne vate. možda smo
verovali. kakvo smeće.
verovali smo kao što psi veruju
"Jednom
sam snimio kako čitam moje pesme lavu
u zoološkom vrtu. Stvarno je zaurlao, kao da ga boli.
Svi pesnicl puštaju taj snimak i smeju se kad se napiju..."
usmrćeni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih žena
odgajani u mraku za mrak
rigamo u zapušene šolje
u bednim sobama
punim bubašvaba i miševa
nije čudo što retko pevamo
danju ili u podne ili noću
besmisleni ratovi
besmislene godine
besmislene Ijubavi
i pitaju nas:
zašto pijete toliko?
eto, izgleda da su dani
stvoreni da
budu straćeni
godine i Ijubavi stvorene su da
budu straćene
ne možemo da plačemo,
i to pomaže smejanju -
to je kao izbacivanje
snova, ideala,
otrova.
ne tražite od nas da pevamo,
smejanje je naša pesma
jer sve je samo užasna šala.
Isus bolje da se smejao na krstu,
to bi okamenilo njegove ubice.
sada ima više ubica nego ikad
i ja pišem pesme za njih.
"put" (1968)
u zoološkom vrtu. Stvarno je zaurlao, kao da ga boli.
Svi pesnicl puštaju taj snimak i smeju se kad se napiju..."
usmrćeni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih žena
odgajani u mraku za mrak
rigamo u zapušene šolje
u bednim sobama
punim bubašvaba i miševa
nije čudo što retko pevamo
danju ili u podne ili noću
besmisleni ratovi
besmislene godine
besmislene Ijubavi
i pitaju nas:
zašto pijete toliko?
eto, izgleda da su dani
stvoreni da
budu straćeni
godine i Ijubavi stvorene su da
budu straćene
ne možemo da plačemo,
i to pomaže smejanju -
to je kao izbacivanje
snova, ideala,
otrova.
ne tražite od nas da pevamo,
smejanje je naša pesma
jer sve je samo užasna šala.
Isus bolje da se smejao na krstu,
to bi okamenilo njegove ubice.
sada ima više ubica nego ikad
i ja pišem pesme za njih.
"put" (1968)
ZA STARU
KRNJAVU
Poznajem ženu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Pločice
Žice
Deliće koji se na kraju sklope
U neku celinu.
Ona matematički
Rešava sve svoje
Slagalice
Živi pored mora
Iznosi šećer za mrave
I veruje
Iz dna duše
U bolji svet.
Njena kosa je seda,
Retko se češlja.
Zubi su joj krnjavi.
I nosi široke, bezoblične, radne
kombinezone na telu koje bi
Većina žena volela da ima.
Godinama me nervirala
Onim što sam smatrao njenim
Hirovima
Kao što je potapanje ljuski od jaja
u vodu (da njom zaliva biljke
kako bi dobile kalcijum)
Ali, kad na kraju razmislim o njenom
Životu
I poredim ga sa drugim životima
Blještavijim, originalnijimi
Lepšim
Shvatim da je povredila
Manje ljudi nego iko koga znam
(a pod povredila mislim samo to,
ništa više.)
Prošla je kroz teške periode
Kada je možda trebalo
Više da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog deteta
I nekad smo se mnogo voleli
Ali prošla je kroz to,
Kao što sam rekao,
Povredila je manje ljudi
Nego iko koga znam
I ako se tako gleda,
Eto,
Stvorila je bolji svet.
Pobedila je!
Frensis, ova pesma je za tebe.
Dopuna: 19 Jun 2005 0:55
Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju .
Isuse , čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique ,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom ,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući .
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.
ZAGONETKA
Moj komsija je dobar tip, ali me totalno
zbunjuje:
ustaje veoma rano, odlazi na posao;
njegova žena radi, imaju dvoje slatke dece;
predveče on stiže kući, ponekad vidim
decu, na trenutak i
ženu;
do 9 uveče sva svetla u njihovoj kući
pogašena su;
i njegovi se dani ponavljaju tako;
izgleda mi kao dovoljno inteligentan čovek
od preko 30 godina;
jedino objašnjenje za njegovu
šemu je da sigurno
uživa u svom
poslu
veruje u
Boga,
seks,
porodicu.
Ne znam zašto
ali tamo kod njih
večno očekujem iznenadni
lom prozora
očekujem krike i psovke
da vidim svetlo u 3 ujutro
da vidim
flaše u letu
ali već 5 godina
njegova je šema ostala
ista.
zato se
umesto njega
ja brinem za one druge stvari
koje ne verujem
da ih njegova žena
obožava:
"Henk, već sam
bezbroj puta mogla da zovem policiju,
ali nisam."
Ponekad
dođe mi da ja zovem
pubove zbog njih
ali mislim da pubovi
ne bi razumeli moje
optužbe.
Njihova crvena svetla
pale se i gase
bela lica u tamnoplavom:
"gospodine, nema
zakona
protiv toga što oni
čine..."
Moj komsija je dobar tip, ali me totalno
zbunjuje:
ustaje veoma rano, odlazi na posao;
njegova žena radi, imaju dvoje slatke dece;
predveče on stiže kući, ponekad vidim
decu, na trenutak i
ženu;
do 9 uveče sva svetla u njihovoj kući
pogašena su;
i njegovi se dani ponavljaju tako;
izgleda mi kao dovoljno inteligentan čovek
od preko 30 godina;
jedino objašnjenje za njegovu
šemu je da sigurno
uživa u svom
poslu
veruje u
Boga,
seks,
porodicu.
Ne znam zašto
ali tamo kod njih
večno očekujem iznenadni
lom prozora
očekujem krike i psovke
da vidim svetlo u 3 ujutro
da vidim
flaše u letu
ali već 5 godina
njegova je šema ostala
ista.
zato se
umesto njega
ja brinem za one druge stvari
koje ne verujem
da ih njegova žena
obožava:
"Henk, već sam
bezbroj puta mogla da zovem policiju,
ali nisam."
Ponekad
dođe mi da ja zovem
pubove zbog njih
ali mislim da pubovi
ne bi razumeli moje
optužbe.
Njihova crvena svetla
pale se i gase
bela lica u tamnoplavom:
"gospodine, nema
zakona
protiv toga što oni
čine..."
Najmucniji posao je
truditi se da zivis
pod posvecenim barjakom.
slicnost namera
sa ostalim ljudima
odvaja budalu od istrazivaca.
to se lepo vidi u
svakom baru, bilijar-sali
fakultetu, hipodromu
ili zatvoru.
ljudi beze od kise
ali sede
u kadama punim vode.
prilicno je gadno znati da
milioni ljudi strepe od
atomske bombe
mada su odavno
mrtvi.
i pored toga
trude se da pribave
zene
novac
smisao.
a najzad ce se Veliki Barmen nagnuti
beo istinit jak i mistican
da ti kaze
bilo je dosta
bas kad ti se cini
da tek pocinjes.
ZA MALECKU
ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.
ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.
čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno.
ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.
ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.
čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno.
"PONEŠTO
ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE"
Citat:
Mi imamo sve i mi nemamo ništa
A neki ljudi to rade u crkvi
A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola
A neki ljudi to rade u Palm Springsu
Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama
"Kadilaci" i leptiri
ništa i sve
to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u
Korpus Kristiju
Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…
Nešto u 8 izjutra
Nešto u biblioteci
Nešto u reci
Sve i ništaa
U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki
I ti ga njišeš
Jedan
Dva
Tri
I onda ga imaš
Mrtvo meso u vrednosti od 200$
Njegove kosti uz tvoje kosti
Nešto i ništa
Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno
Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori
I grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra
Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…
Oni ti ništa ne govore
Mi imamo sve i nemamo ništa
Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom
Rečne mahovine
Gorim od onog od govana
Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i
Protiv pokreta
Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi
Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima
Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem
Putem na kome neki ludak sedi čekajući
Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže
I nagutanim ljuskavog sivila
Dani vina i vikanja
Tuča po sokacima
Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva
Pokopanih u jaucima
Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata
Koji urlaju od bola
Majko Kapri!
Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš
Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale
Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari
Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz
Svoja tela
Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i
Osećaju, i trče gore-dole
Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i
Bubama-nalik-uverenja
Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi
Sa zaključanim vratima
Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge
Isuviše duge
Dani posmatranja žive ograde…
I ništa, i nista
Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim
Stopalima
Ljudi koji liče na žabe, hijene
Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena
Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i
Profitirati
Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje
Koju treba izbušiti ili se njome razmetati
Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih
Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi
I onda to opravdali jer je takav zakon
Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne
Vide
Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta
A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći
Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik
Puževima balavcima
I još gori
I ništa
Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici
Aviona,
U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi
Želeo
Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke,
Slomljene glave
Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka
Mi imamo sve i nemamo ništa
Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju
Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak
Odgovarajuće ishrane
Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi
Automobili ili kičma slomljena na skijanju u
Švajcarskoj
Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne
Promene i raspadanje
Čovek koga si do juše poznavao
S kojim si zajedno rasturio 10. turu
Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut
Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom
Kako samo odlaze
Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći
Dani kao ovaj
Kao tvoj tadašnji dan
Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije
Do tebe?
Šta vidis danas?
Šta je to?
Gde se nalaziš?
Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,
A nekad čak i oni poslednji
Prazni komadi zemlje nisu loši
Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše
Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj
Najboljoj sterilnosti nisu loši
Užasni su ali nisu loši
Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru
I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš
Da ti je jezik još uvek tu
Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni
I pokušavaju da budu ružičasti
I pokušavaju da budu germanijumi
Nije čudo da žene ponekad plaču
Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo
Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za
Cigaretom?
Još jedan dobar dan
Jedan njegov mali deo
I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim
Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka
Neke od njih žele kakao i novine
Neke od njih žele topao tuš
Neke od njih žele muškarca
Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju
Dovoljno i nedovoljno
Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat
Anti-tela, kutije s maramicama…
U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog
Dima iz urni
I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona
I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora
Pronaći ćeš prljavštinu
Možda čak i zemlju
A ako pogledaš koz prozor
Biće opet neki dan
I kako stariš i dalje ćeš gledati
I gledati
Usisavajući pomalo svoj jezik
Aaa-aaa
Nee-nee
Možda
Neki to rade prirodno
Neki opcesno
SVUDA.
Citat:
Mi imamo sve i mi nemamo ništa
A neki ljudi to rade u crkvi
A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola
A neki ljudi to rade u Palm Springsu
Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama
"Kadilaci" i leptiri
ništa i sve
to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u
Korpus Kristiju
Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…
Nešto u 8 izjutra
Nešto u biblioteci
Nešto u reci
Sve i ništaa
U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki
I ti ga njišeš
Jedan
Dva
Tri
I onda ga imaš
Mrtvo meso u vrednosti od 200$
Njegove kosti uz tvoje kosti
Nešto i ništa
Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno
Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori
I grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra
Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…
Oni ti ništa ne govore
Mi imamo sve i nemamo ništa
Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom
Rečne mahovine
Gorim od onog od govana
Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i
Protiv pokreta
Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi
Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima
Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem
Putem na kome neki ludak sedi čekajući
Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže
I nagutanim ljuskavog sivila
Dani vina i vikanja
Tuča po sokacima
Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva
Pokopanih u jaucima
Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata
Koji urlaju od bola
Majko Kapri!
Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš
Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale
Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari
Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz
Svoja tela
Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i
Osećaju, i trče gore-dole
Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i
Bubama-nalik-uverenja
Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi
Sa zaključanim vratima
Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge
Isuviše duge
Dani posmatranja žive ograde…
I ništa, i nista
Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim
Stopalima
Ljudi koji liče na žabe, hijene
Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena
Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i
Profitirati
Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje
Koju treba izbušiti ili se njome razmetati
Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih
Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi
I onda to opravdali jer je takav zakon
Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne
Vide
Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta
A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći
Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik
Puževima balavcima
I još gori
I ništa
Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici
Aviona,
U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi
Želeo
Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke,
Slomljene glave
Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka
Mi imamo sve i nemamo ništa
Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju
Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak
Odgovarajuće ishrane
Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi
Automobili ili kičma slomljena na skijanju u
Švajcarskoj
Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne
Promene i raspadanje
Čovek koga si do juše poznavao
S kojim si zajedno rasturio 10. turu
Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut
Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom
Kako samo odlaze
Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći
Dani kao ovaj
Kao tvoj tadašnji dan
Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije
Do tebe?
Šta vidis danas?
Šta je to?
Gde se nalaziš?
Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,
A nekad čak i oni poslednji
Prazni komadi zemlje nisu loši
Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše
Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj
Najboljoj sterilnosti nisu loši
Užasni su ali nisu loši
Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru
I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš
Da ti je jezik još uvek tu
Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni
I pokušavaju da budu ružičasti
I pokušavaju da budu germanijumi
Nije čudo da žene ponekad plaču
Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo
Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za
Cigaretom?
Još jedan dobar dan
Jedan njegov mali deo
I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim
Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka
Neke od njih žele kakao i novine
Neke od njih žele topao tuš
Neke od njih žele muškarca
Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju
Dovoljno i nedovoljno
Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat
Anti-tela, kutije s maramicama…
U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog
Dima iz urni
I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona
I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora
Pronaći ćeš prljavštinu
Možda čak i zemlju
A ako pogledaš koz prozor
Biće opet neki dan
I kako stariš i dalje ćeš gledati
I gledati
Usisavajući pomalo svoj jezik
Aaa-aaa
Nee-nee
Možda
Neki to rade prirodno
Neki opcesno
SVUDA.
Приредио
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар