- Књижевни критичари? Они доприносе теорији
књижевности и тумачењу дела. Међутим, они најчешће пишу једни за друге. За
просечног читаоца књижевни критичар не може да буде поуздан процењивач дела из сасвим
једноставног разлога: он по природи интересовања и струке прочита много више, па
оно што је за њега већ виђено, често коришћено, па и банално, за читаоца често то
није јер се много ређе сусрео са тим.
- Може ли се то доказати?
- Па, може ако израчунамо колико свако од њих прочита
књига, до 40 године рецимо.
- Овако - просечан читалац од
15-18 године, годишње прочита око 10 књига
лектире + 10 других + 5 на распусту = 25.
За 4 године то је = 100.
Потом, до 40 године по једну књигу месечно = 264 + оних 100 = укупно
364 књига до 40 година живота. То је његово свезнање
књижевности.
- А књижевни критичар?
- До 18 године, такође 100 лектире
+ 50 књига јер има афинитет за књигу.
На студијама књижевности и потом, до 40 године,
по једну књигу недељно + годишње бар још 20 књига теорије, упоредних текстова, сродних
књига…То, кад се сабере изађе 1.734 књига до 40 године живота.
- Значи, однос прочитаних
књига је 364 књига просечног читаоца према 1.734
књига које прочита књижевни критичар. То је скоро 1 : 5.
- Отуд она појава – ти се одушевиш неком књигом, па
потражиш текст књижевног критичара да то потврдиш, кад оно, пише: просечно,
банално, већ виђено, често описивано... За њега то тако јесте, за тебе ће то
тек постати такво ако наставиш интензивно да читаш из неког свог разлога.
А разлози за читање могу бити врло различити: да се
забавиш и прекратиш време, да нешто научиш или схватиш у људским и друштвеним
односима.
Популарне бестселер књиге најчешће немају већу књижевну вредност али су корисне
за едукацију: да упознаш догађања и рутину љубавног, брачног, ванбрачног,
пословног или друштвеног живота, различите људске типове и карактере, необичне
судбине и догађаје. Или, најређи разлог: да откријеш зашто је неки писац добар
јер сам намераваш да пишеш... Зато ће и твој избор књига бити томе прилагођен.
Није неважно у којим годинама живота узмеш неку књигу
у руке. На пример: „Степски вук“ Хермана Хесеа биће ти стран и незанимљив у
15-16 години, разумљив и добар у 30 – тим
годинама, изванредан у 50 – тим годинама – ако ниси књижевни критичар који
ће извући паралеле са сличним књигама које су исте или боље.
Ја никада
нисам прочитао „Рат и мир“ у целини већ у три дела. У гимназији сам читао само
ратне одломке, а као студент само мирнодопске, нератне. Касније сам
тражио само одређене
одломке из неких посебних разлога… Како сазревамо и сазнајемо, читамо
и живимо, мењају се и
наша сазнања света и интересовања за њега.
Значи, читајте оно што вас интересује, тражите смисао
књиге и свог читања, унапређујте га као и све остало у животу.
Читајући открићете непознато, сазнати ново, стећи
искуства које постоје само у књигама и - видећете свет искуснијим и зрелијим,
новим очима.
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар