субота, 24. мај 2014.

НАРОДНИ МУЗЕЈ... НЕМАРНОСТ или ЗАТИРАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ


“…у понечем она држава „била боље организована” и „функционисала боље него ова”.

Песнику „напросто боде очи једно суморно поређење. Ми смо у тој држави, у Народном музеју у Београду, могли да гледамо
поставке из фондова Прада, мајсторе светског сликарства
из збирке Арманда Хамера, Тернерове аквареле из Британског му-
зеја у Лондону, холандско сликарство из 18. и француско сликарство
из 19. и 20. века из збирке Народне галерије у Прагу, старе мајсто-
ре из збирке Дрездена, преколумбовску уметност Перуа, из перуан-
ских института и музеја, 7.000 година културе и уметности на Еуфра-
ту и Тигру, из Генералног директората антиквитета у Багдаду, злато
Скита из музеја Совјетског Савеза, и Трачко благо из музеја Бугар-
ске, средњовековну уметност Грузије, из музеја у Тбилисију, уметност
Астека, и изложбу Лице Мексика, из Национално-антрополошког му-
зеја Мексика, и благо из трезора московског Кремља... Ту је био, бу-
квално, цео свет. Сад је то пустиња.
Истовремено, слике и скулптуре из фондова Народног музеја ишле су свуда по свету. А сада чаме по депоима.
Данас је тај музеј више од десет година затворен, због ре-
конструкције, која је одавно требало да буде завршена, а за коју се
још увек не зна кад ће да почне...


 Сличну судбину доживљава и Музеј савремене уметности на Ушћу... 

Пропале су највеће издавачке куће:
Нолит, Просвета, БИГЗ, Рад, угашени су најгледанији и најутицајнији
књижевни часописи...”
Кад је већ о часописима реч, можемо овом по-
литичком и културном Симовићевом ламенту из октобра 2012. дода-
ти и две-три његове реченице казане само месец дана раније: „Књи-
жевни часописи су имали и читаоце, и моћ, и утицај. Доста је било,
на пример, да Мића Данојлић или Драган Колунџија објаве у Делу
циклус песама па да преко ноћи постану књижевно име. Данас мо-
жете да објавите и двадесет књига па да за вас и ваше књиге не зна нико.“

 …наша новија историја се „савршено уклапа у троугао” који затварају Шекспирова крвава трагедија Магбет, Жаријева гротеска Краљ Иби и гангстерска
филмска прича Бони и Клајд.”

Љубомир Симовић

понедељак, 19. мај 2014.

5.227 КЊИЖЕВНИХ ЛИКОВА У 16 РОМАНА ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА!


 
Добрица Ћосић - слика Момчила Голубовића Канија
5.227 КЊИЖЕВНИХ ЛИКОВА У 16 РОМАНА ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА!
Јелисавета Николић која је, радећи
цео свој радни век као гимназијски
професор, по природи свог посла и
ретком истраживачком пориву, пратила
Ћосићево дело 45 година да би се 2001.
године упустила у несвакидашњу врсту
истраживања, што је, после десетого-
дишњег рада успела да склопи и објави
књигу „Именар књижевних ликова До-
брице Ћосића“ („Чигоја штампа“, 2010),
која и по пишчевом мишљењу предста-
вља књижевну атропологију његовог ро-
манескног света. 

Ауторка на преко 1000 страница истражује и показује да је књи-
жевни свет Ћосићевих ликова несвакида-
шње богат и разуђен.У шеснаест романа
као учеснике радње евидентирала је 5227
ликова, у широком распону од главних и
епизодних (историјских и/или фиктив-
них), преко романескних статиста (име-
нованих и неименованих), појединачно,
у паровима, тројкама и групама, преко
појава и гласова... једна досад невиђена
типологија књижевних ликова која нашег
класика представља као писца, и у свет-
ских размерима, најширег регистра ликова. 

Сетимо се само да рецимо Балзак са
стотинак романа једва прелази 2000 лико-
ва. Оно што тимови и филолошке катедре
не би успели, Јелисавета Николић је, у овој
књизи дубоке оданости, довршила. Тако
смо добили књигу која ће бити драгоце-
на у настави књижевности, путоказна и
упутна свим будућим истраживачима
Ћосићевог дела, па чак и обичним читао-
цима захвално и подстицајно штиво.

Ово обимно двотомно дело претста-
вљено је уз присуство Добрице Ћосића, у
петак, 1. октобра, у 18 часова, у УКС. Гово-
рили су: Милосав Буца Мирковић, Милан
Радуловић, Милован Витезовић и Срба
Игњатовић.
М. В.
Iz Književnih novina, novembar 2010.

О романима Добрице Ћосића: